Prošlo je više od tri nedelje kako sam se vratio sa najdužeg putovanja u mojoj „karijeri“. Punih 30 dana trajala je avantura po Estoniji i Hrvatskoj i mogu vam reći da je to bilo jedno sjajno iskustvo! Istina, predugačko je za nekog ko je navikao na svoju rutinu i omiljenu fotelju, odakle pije kafu iz omiljene šolje (slučajno je to neka od šolja iz mog shop-a). Ovo putovanje je bilo puno izazova i lepih uspomena, ali je znalo da bude i jako naporno. Između Estonije i Hrvatske, u samo 24h sam promenio 4 prevozna sredstva i nekoliko klimatskih i vremenskih zona. Za samo jedan dan koristio sam avion, auto, autobus i na kraju brod kako bih došao do moje najlepše Korčule. Brod me je dotukao, pa sam narednih 24h bio totalno dezorjentisan i pospan. Zaključak na kraju takve avanture – više manjih, a češćih putovanja.

Po povratku sa putovanja je nastao mali zastoj, ako govorimo o mojim objavama i blogovanju, ali sigurno ste i ispratili zašto! Dopuna shop-a i uvođenje nove kategorije proizvoda je oduzela dosta više vremena, nego što sam planirao. Svakako, ako niste pogledali, bacite pogled na nove proizvode koje sam dodao u shop.

No, da se mi vratimo na glavnu temu ovog bloga, a to su putovanja. Danas ću vam doneti nekoliko informacija o ostrvima koje turisti obožavaju, a vrlo lako doći do njih sa Korčule. Badija i Vrnik su nešto što ćete najčešće čuti od lokalaca, kao izlet koji se obavezno preporučuje svima. Taxi Boat na svakih dvadesetak minuta vozi iz Lumbarde i Korčule. Ruta im je sledeća: Lumbarda – Vrnik – Badija – Korčula i obrnuto, a vi možete kupiti kartu za kružno putovanje, pa tako obići sve, ili samo za Badiju ili Vrnik. Izbor je na vama.

Skriveni dragulji Jadrana

Ako planirate putovanje na Korčulu, ne propustite priliku da istražite dva prelepa ostrva u njenoj blizini – Vrnik i Badiju. Iako su manja i možda manje poznata, ova ostrva nude savršen beg od gužve, pružajući vam mir, prirodu i bogatu istoriju. Čak i u sred sezone ovde ćete se odmoriti, grupe se smenjuju, prolaze, odlaze, ali nekako uvek možete pronaći svoj kutak i uživati u tišini i zvuku talasa. Zato ćemo ovaj blog post iskoristiti upravo za ova dva dragulja Jadrana.

Vrnik – ostrvo kamenoloma i divljine

Vrnik je nešto bliži kada brodom idete iz Lumbarde. Povratna karta je 8€ i brodice se konstantno smenjuju na pristaništu kod Prvog žala. Ovo je skriveni dragulj, potpuno nekomercijalizovano i divlje . na raspolaganju imate samo jedan restorančić i to je sve, sve ostalo su neke improvizacije. Nisam siguran da, osim u restoranu, imate gde kupiti i vodu. Tako da – obezbedite se na vreme. Dosta vremena će vam trebati ako želite da istražite svaki kutak ovog ostrva.

Vrnik je malo ostrvo smešteno svega nekoliko minuta vožnje brodicama od Korčule. Ono što ga čini posebnim jesu njegovi istorijski kamenolomi. Vrnik je oduvek bio sinonim za vrhunski kamen, koji je vekovima oblikovao ne samo Dalmaciju, već i mnoga znamenita mesta širom Evrope. Kamenolomi na Vrniku aktivni su još od antičkih vremena, a kamen sa Vrnika korišćen je za izgradnju nekih od najvažnijih građevina širom Dalmacije, a najpoznatija od njih je svakako Dioklecijanova palata u Splitu. Šetajući ovim ostrvom, osećaćete se kao da koračate kroz vreme, okruženi starim kamenim kućama i tragovima prošlih vekova.

Interesantno: deo većnice u Stokholmu, Aja Sofija u Istanbulu, kao i deo zgrade parlamenta u Beču – napravljen je upravo od ovog kamena.

Vrnik – na osami blizu mora

Vrnik zvanično ima samo jednog stanovnika. Posetioci ovde dolaze da uživaju u mirnim, skrivenim plažama i azurnom moru, daleko od vreve i turističke užurbanosti. Ovo je savršeno mesto za one koji žele da se povežu s prirodom, čitaju knjigu na osami blizu mora ili jednostavno uživaju u miru. Čak i mnoge poznate ličnosti posećuju ostrvo, pa samo tako na Vrniku u istom trenutku bili Seve i ja! 😀

Za ljubitelje istorije, ostrvo nudi i nekoliko kulturnih spomenika, poput male crkve posvećene Gospi od Vrnika, koja datira iz 1856. godine. Ova crkva, iako jednostavna, dodatno doprinosi autentičnoj atmosferi ostrva i pruža uvid u veru i tradiciju lokalnog stanovništva. Rozeta je, naravno, napravljena od kamena iz kamenoloma.

Na Vrniku se nalazi jedan restorančić, kod samog pristaništa gde se iskrcavate po dolasku. Poznat je po odličnim morskom plodovima. Širom ostrva imate uvalice i plaže gde se možete okupati. Meni se jako dopala „tezgica“ na kojoj je, očigledno neko detence, prodavalo suvenire. Na improvizovanoj tezgi nema nikoga, već ostavljate po 1€ za svaki suvenir iscrtan na kamenu sa plaža Vrnika.

Badija – ostrvo monaha i jelena

Badija je nešto drugačija priča – ostrvo koje kombinuje duhovnost i prirodu. Kako se brodićem približavate ostrvu, možete uočiti franjevački samostan iz XIV veka. Nekada je bio središte monaškog života, a danas je jedan deo otvoren za turističke posete. Arhitektura samostana odražava mirnoću i skromnost franjevačkog reda, ali i bogatu istoriju koja se oseća u svakom kutku. Monasi su tu živeli vekovima, a samostan je preživeo različite istorijske turbulencije, uključujući požare i ratove, i danas stoji kao svedok tih vremena.

Istorija samostana

Samostan je osnovan bulom (dokument koji donosi papa) pape Bonificija IX krajem XIV veka. Bulom, papa je pozvao na izgradnju četiri samostana, kako bi pružila utočište braći koja su bila prinuđena da napuste svoje dojmove zbog turskih osvajanja. Danas osim samostanom upravljaju braća Hercegovačke franjevačke provincije, koja je 2005. godine preuzela ostrvo i samostan na period od 99 godina. Od tog trenutka je započeta obnova samostana i crkve, s velikom odgovornošću prema njegovoj istorijskoj i kulturnoj vrednosti.

Ovaj spomenik kulture ponovo postaje duhovno i kulturno središte južne Hrvatske, baš kao što je bio i tokom bogate istorije. Samostan je danas otvoren za boravak sveštenicima, redovnicima i hodočasnicima, nudi smeštaj u 60 obnovljenih soba, kao i obroke pripremljene od hrane uzgojene u samostanskom vrtu, čuvajući duh franjevačke tradicije i gostoprimstva.

Jeleni lopatari

Samostan verovatno jeste glavna atrakcija Badije, međutim ovo ostrvo može ponuditi još mnogo toga. Ostrvo je poznato po populaciji jelena lopatara koji su na Badiju naseljeni 1958. godine, kada je uprava Brijunskih ostrva donela dva para jelena lopatara. Jeleni slobodno šetaju po ostrvu, stvarajući jedinstveni osećaj bliskosti sa prirodom. Tokom godina, oni su se ovde odomaćili i navikli u potpunosti na prisustvo ljudi. Zato možete videti turiste, posebno one najmlađe, kako hrane jelene. Morate biti i pažljivi, jer su se oni do te mere navikli na ljude da im slobodno prilaze i uzimaju hranu iz torbe.

Plaže i ostali sadržaji

Badija ima ono što ja najviše volim – šljunkovite/kamenite plaže, pretoplo more i prirodnu borovu hladovinu! Dalmacija ima taj najlepši miris mora, ali ovde na Badiji je nekako poseban! Čistoća mora dolazi do savršenstva, a kristalno čista voda i prelepe plaže i uvale su ono čime se Badija najviše ponosi.

Pešačenje po ostrvu otkriva brojne prelepe vidikovce, odakle se pruža pogled na Korčulu, Pelješac i druga okolna ostrva. Ako ste ljubitelj aktivnog odmora, preporučuje se planinarenje do vrha ostrva, odakle se pruža spektakularan pogled na ceo arhipelag.

Badija spaja prošlost i sadašnjost na način koji retko gde možete doživeti. Dok hodate stazama kojima su nekada prolazili monasi, susrećete se sa živopisnom prirodom i divljim životinjama, čineći svaki trenutak na ostrvu nezaboravnim.

Restoran

Ni Badija, ni Vrnik nemaju restoran kojim se mogu ponositi – iskreno govoreći! Ako tražimo manu, mada je ja na ovakvim mestima ne bih tražio, eto neka to bude nedostatak restorana. Ponesite nešto za klopu. Neće vam ništa faliti jedan dan na sendvičima. 😉