„Trag u beskraju“ i ove godine okuplja sve ljubitelje Oliverove muzike. Gotovo 365 dana sam odbrojavao i tome je konačno došao kraj – glavni događaj leta je stigao! Vela Luka je, po šesti put ove godine, bila Hrvatska prestonica muzike. U duši sam potpuni zaljubljenik u Dalmaciju, kako i zašto ne znam da vam kažem, ali verovatno je bar malo Oliverova muzika uticala na to. Muzika za koju treba imat’ dušu i ove godine je ispunila Vela Luku, a ostrvo je (bar na kratko) bilo u totalnom kolapsu. Dolazili su iz svih delova Dalmacije, Hrvatske i ostalih bišvih jugoslovenskih republika. U autobusu koji je vozio iz Lumbarde prema Veloj Luci bilo je Dalmatinaca, Slovenaca, Srba i Bosanaca. Svi udruženi oko jedinstvenih stihova velolučkog genija. Ljudi moji, ne znam kako da vam opišem kolika je moć jednog čoveka kada hiljade i hiljade ljudi u glas peva njegove hitove.

Da, i ove godine smo zbog njegovih stihova zapucali iz Beograda. Zbog Skalinade, Malinkonije, Lipog anđela, Danijele, Manuele, Magdalene… Očekivanja su bila ogromna, jer je prošlogodišnji koncert ozbiljno, ali oooozbiljni podigao lestvicu. Međutim…

Manifestacija

Trag u beskraju se održava svake godine, traje nekoliko dana, a središnji koncert održava se 29.07. na dan smrti Olivera Dragojevića. Ovi dani u Vela Luci ispunjeni su Oliverovim najpoznatijim stihovima i melodijama, a cilj manifestacije je da se sačuva lik i delo velolučkog genija i da se prenese na buduće generacije. Brojne aktivnosti održavaju se tih dana u Vela Luci i delimično Splitu (samo sam nešto čitao, nisam svedočio, tako da ne mogu potvrditi). Program manifestacije možete pogledati na zvaničnoj stranici opštine Vela Luka.

U svim beach bar-ovima se na dan njegove smrti puštaju Oliverovi hitovi, a radio stanice bruje samo o tome. Dragi Olivere, za ovoliki trag u beskraju je zaista vredelo živeti! Juče (29.07.) je premijerno objavljena pesma, koju Oliver nikada nije javno izveo, pod imenom Vrime je.

Trag u beskraju: line up

Još pre nekoliko meseci objavljen je prilično jak line-up za ovogodišnji koncert: Jelena Rozga, Guliano, Zorica Kondža, Petar Grašo, Dalmatino, Tomislav Bralić i klapa Intrade, Antonio Serrano, Martin Kosovec; a pod palicom Alana Bjelinskog i uz pratnju simfonijskog orkestra Hrvatske Radio Televizije (HRT). Očekivanja su bila stvarno ogromna, jer smo prošle godine imali nesvakidašnju atmosferu na koncertu. Skakali smo više od 2h i dva dana nakon koncerta lečili povrede (ne pitajte me kako znam). Međutim, moram biti potpuno iskren ovogodišnji koncert je ostao u senci prošlogodišnjeg. Nešto je falilo u interpretacijama (ili bar većini interpretacija). Nedostajala je ta lakoća kojom je Oliver vladao. Ni sam ne znam kako da objasnim.

Putujuči kritičar

Prenos koncerta iz Vela Luke pratila je cela Hrvatska putem HRT1, ali i cela juga putem YT kanala HRT-a. Ko je propustio, može pogledati koncert na YT-u:

Ja ne znam da li Oliver ima jednu lošu pesmu, pa tako ne mogu reći da je to uzrok ovog malog pada kvaliteta koncerta. Osim pomenutog zapažanja, deluje mi kao ni da izbor pesama nije bio najadekvatniji za ovu priliku. Oliver je bio poznat po šansonama, pesmama sa dušom, puno ljubavi i emocija, ali za ovakvu priliku je bilo potrebno malo dinamike. Uz sve te nježne riječi svijeta, trebalo je dodati malo ritma. Ove godine je to, nažalost, izostalo. Sa druge strane, ne možemo osporiti da je i kod bržih ritmova Oliver je dao svoj pečat, pregršt emocija i neki poseban šarm. Zaista ne znam zašto se i takve pesme nisu našle na repertoaru.

Trag u beskraju u dva dela

Interesantno je da je sam koncert trajao nešto više od 2h, ali nakon zvaničnog dela koncerta usledio je i drugi deo – pravo izneđenje za sve nas okupljene u Vela Luci. Tada smo doživeli pravi spektakl! Oko 40 minuta nakon koncerta sam ostao – skakao i pevao na sav glas, baš kao prošle godine.

Daleko od toga da je i onaj zvanični deo koncerta bio loš – tu nema govora! Izbor pesama je divan za opuštanje nakon teškog dana uz čašu vina; ili za rad od kuće; ili kada mi u sred decembra zafali mora i Dalmacije. Rado ću slušati koncert (danas sam ga već 2 puta odslušao dok sam pisao ovaj tekst i dok sam za klijente sređivao raspored objava). I prethodne sam slušao više desetina puta, tako da se radujem da su nam Alan Bjelinski, Ante Gelo, simfonijski orkestar HRT-a i muzičari omogućili ovakvu jednu bajku za slušanje tokom cele godine.

Kapa dole za muzičare koji su bili na visini zadatka, kao da su došli sa najprestižnijih svetskih scena. Gosti su blistali i bilo je tu par iznenađenja, ali žao mi je što su izostale pesme poput: Prva ljubav, Jedan od mnogih, Anđele moj, U ljubav vjere nemam, Ispod sunca zlatnoga, Cvit Mediterana, Nebo moje zvezdano, Nedostaješ mi ti… Bilo bi dinamičnije uz takve ritmove, a uživanje bi bilo još veće.

Ruku na srce, možda sam i ja imao veća očekivanja, jer je prošlogodišnji koncert zapalio celo ostrvo! I taj koncert se nalazi na YT kanalu Hrvatske radio televizije, pa vam ostavljam link:

Zaključak

Ozvučnje u Vela Luci je bilo dobro, organizacijski je koncert ispunio određene standarde. Toliko ljudi na jednom mestu, a bez incidenata – to vam govori sve. Ne znam da li je tačan podatak da je prošle godine bilo oko 30.000 ljudi u Vela Luci (meni je neverovatno, ali to pročitao u medijima dan nakon koncerta). Ove godine se očekivala ista brojka. Ne znam da li je ostvarena, ali da je bio ogroman broj ljudi – jeste.

Koncert na obalama najlepšeg dela Jadranskog mora, uz live muziku vrhunskih muzičara i najpoznatijih glasova hrvatske muzičke scene su bili u startu osuđeni na uživanje. To je bilo jedno lagano, dalmatinsko veče uz belo vino (razume se Grk).

Zaključak: Prijatno i lepo. Imam želju da se vratim ponovo, ali uz ogromnu želju da se vrati koncert iz 2023. Ljudi, bilo je ogromno zadovoljstvo slušati vas uživo! Nadam se da će zvanični deo koncerta naredne godine imati malčice brže ritmove, kao što je bilo u onom drugom nezvaničnom delu nakon koncerta.

I zato za kraj imam da poručim: Vela Luko, vidimo se i 2025. ♥️