Sarajevo, ljubavi moja!

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Sarajevo ljubavi moja – retko se mogu suzdržati da ne napšem ovu, pomalo dosadnu frazu, kada pišem o Sarajevu. Zakoračiti u Sarajevo znači doživeti neko novo iskustvo. Ovo je grad jedinstvene arhitekture i sa pravom ga nazivaju gradom različitosti. U jednom trenutku ćete videti građevine iz doba turskog perioda, u drugom građevine iz doba austrougara, a onda kao šlag na tortu moderna arhitektonska dela. Šetajući gradom videćete zbog čega ga nazivaju i evropskim Jerusalimom. Na ovako malom prostoru možete videti sinagogu, katedralu, džamije i srpsku pravoslavnu crkvu. Jedan je od retkih gradova koji je sve ovo objedinio u jednom mestu. Šta više, sve ove znamenitosti su koncentrisane u krugu od (otprilike) 500-600 m.

Sarajevo ljubavi moja

Sarajevo

„Rođen prije 500 ljeta“ – Kemal Monteno

Grad je osnovan još 1462. godine kada je Isa-beg Isaković podigao prvi han, prvi most i nekoliko značajnih institucija. Pod današnjim imenom, Sarajevo se pominje 1507. godine i tokom XVI veka se razvija kao jedan od najznačajnijih gradova Evrope. U tom periodu je bio drugi po značaju na Balkanskom poluostrvu, odmah nakon Istanbula. Tokom tog perioda, Sarajevo je bilo poznato po džamijama i dućanima, kojih je u tom trenutku bilo preko 100.

Zlatno doba prekinuto je zemljotresom 1640. godine, a posebna šteta je naneta krajem XVII veka. Tačnije, 1697. godine je vojska austrijskog cara Evgenija ušla u grad. Vojska od 8.500 vojnika je zapalila gran i nanela ogromnu štetu Sarajevu. Dolazi do opadanja broja stanovnika i čitav grad doživljava privredno i kulturno nazadovanje. Inače, pronašao sam jedan podatak (doduše nezvaničan) da je pre požara grad imao oko 80.000 stanovnika. Interesantno, Njujork je krajem XVII veka imao svega 4.000 stanovnika, a danas je grad koji naseljava 8.6 miliona stanovnika.

Godine 1850. je postao glavni grad Bosne i Hercegovine, a od 1878. godine je pod Austrougarskom, sve do 1918. godine kada je osnovana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

Sarajevo i „pet krugova“

Svima je dobro poznato da su u Sarajevu održane ZOI 1984. godine. Otvorene su na Koševu 8. februara, a zatvorene 19. februara. Jugoslovenska klizačica Sandra Dubravčić je zapalila olimpijski plamen, a maskota igara je bio Vučko, kome je glas pozajmio poznati pevač Zdravko Čolić. Inače, na ovaj događaj su Sarajlije i dan danas jako ponosne, pa tako u pojedinim delovima grada i dalje možete osetiti duh Olimpijskih igara. Zato, ukoliko se nađete u Sarajevu, a ljubitelj ste sporta, preporučujem vam da posetite Olimpijski muzej. Jugoslavija je bila jedina komunistička država koja je bila domaćin olimpijskih igara.

Simbol OI

Korisne informacije

Kada sam počeo da pišem priče na mom instagram profilu, shvatio sam da ne mogu sve ispričati kroz 5, 10, pa čak ni mnogo više priča (a da vas ne smorim). Zato sam odlučio da napišem blog o Sarajevu. Međutim, kada sam počeo da pišem blog, shvatio sam da ni jedan članak neće biti dovoljan. 😂 U skladu sa tim, odlučio sam da tekst o gradu podelim na dva dela.

U ovom, prvom delu, će se naći istorijski podaci o Sarajevu i neke korisne, tehničke stvari, koje će vam biti i te kako od koristi ako odlučite da posetite prestonicu naših zapadnih suseda. Drugi deo će biti spreman naredne nedelje i u njemu ću vam pisati o znamenitostima koje obavezno morate posetiti. Zato, hajde da krenemo redom!

Kako doći do Sarajeva?

Sarajevo je od Beograda udaljeno nešto više od 300 km. Moguće je doći na više načina, a ja uvek koristim jedan put. Od Beograda preko Šapca i Loznice, zatim granični prelaz Mali Zvornik – Karakaj. Nakon ulaska u BIH, nastavljam ka Vlasenici, Han Pijesku i Sokolcu. Kada se spustite sa Romanije, eto vas u Sarajevu.

Iako je kilometraža prilično mala, putovanje traje nekoliko sati, jer nije autoput u pitanju. Autobusom putujem nekih 6,7h. Autom  je moguće nešto brže stići. Ostavio sam vam mapu moje putanje do Sarajeva.

Javni prevoz

Ukoliko ste u Sarajevu samo jedan dan i ako vam se smeštaj nalazi negde u centru, velika je verovatnoća da vam gradski prevoz neće trebati. Ali, za svaki slučaj ću vam napisati i ovaj deo. Prevoz Sarajevu je savršeno organizovan. Dovoljno će vam biti da koristite tramvaje koji prave krug u samom centru grada.

Ako želite da koristite usluge javnog prevoza, obavezno je imati kartu (možda vam jednom ispričam kako znam da je obvezno). Dakle, nemojte se igrati. Na trafici karta košta manje od 1€ (1,6 KM), a kod vozača je nešto skuplja (1,80 KM). Kontrole su česte, njih ne interesuje da li ste turista ili ne. A kazna je dosta skuplja od cene karte! 🙂

Šoping

U Sarajevu postoje četiri tržna centra, a dva od ta četiri se nalaze na 20 minuta laganog hoda od centra grada. U pitanju su Sarajevo City Centar i Alta Shopping Centar. Okvirno, 2.5 km imate od Baščaršije (tramvaj 3 i 5 vam vode do tržnih centara, stanica na kojoj izlazite je Marijin dvor).

Suveniri

Svi znamo koji su glavni suveniri iz Sarajeva – slatkiši i kafa. Ukoliko ste pratili moje priče, mogli ste da vidite predlog za Butik Badem, gde su lokumi i balkave najlepše. Ima ih na dosta lokacija u gradu, ali nisu ni jedini. Izbor vam je prilično veliki. Druga stvar, fildžane možete kupiti na nekoliko mesta. Jedinstven su suvenir iz Sarajeva i ukoliko ih kupujete obavezno obratite pažnju da ovi suveniri imaju oznaku original quality. Kako se ne bi opterećivali time, ostavljam vam link do zvanične stranice Turističke organizacije grada Sarajeva, gde su ispisane prodavnice koje sigurno ispunjavaju uslove tzv. original quality.

Sarajevo ljubavi moja

Gastronomija

Mnogi se u susednu nam Bosnu upućuju zbog gastronomije. To me uopšte ne čudi, jer je kuhinja vrlo raznvrsna i ukusna. Vezana je za tursku, grčku, srpsku i neke mediteranske kuhinje. U hranu se stavlja dosta začina, ali u manjim količinama, što jelima daje posebnu notu. Kažu da je većina hrane lagana, jer se kuva u malim količinama vode.

Kafa se ovde mnogo pije i servira se uz, naravno, ratluk. A da li ste znali da se Bosna i Hercegovina nalazi na desetom mestu u svetu po konzumaciji kafe?

Ćevapi, burek, pite, bosanski lonac, japrak sarma, baklava… Ma šta god želite, možete probati u Sarajevu. Ukoliko želite burek, obavezno posetite burekdžinicu Oklagija. Za ljubitelje ćevapa, najbolji restorani su Ferhatović, Hodžić i Željo. U principu, gde god da sednete nećete pogrešiti. Ovo su četiri najpopularnija objekta, provereno su dobri… zato ja ne eksperimentišem. Ostao sam dosledan!

Prijatno!

Gastronomska poslastica u Sarajevu

Deluje ukusno, zar ne?

Vidimo se sledeće nedelje u novom tekstu o Sarajevu! Do tada možete pogledati moj instagram profil, gde možete naći dosta zanimljivih informacija.