Sarajevo: evropski Jerusalim

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Sarajevo je grad različitosti i grad koji će sigurno pokupiti sve vaše simpatije već pri prvoj poseti. Budite sigurni da ćete se ovom gradu stalno vraćati. Ovo je i grad ljubavi, a nazivaju ga i evropskim Jerusalimom. Spomenuo sam vam to u prošlom tekstu i napisao sam da je Sarajevo, kao ni jedan grad u Evropi, pronašao prostora za tri najveće svetske religije.

prvom tekstu o Sarajevu sam vam pisao o nekim informacijama koje će vam sigurno koristiti kada budete u poseti bosanskohercegovačke prestonice, a danas ću vam pisati o najvećim znamenitostima koje morate posetiti u Sarajevu. Možda je ovaj tekst opširniji malo, ali verujte mi ovo je kraća verzija onoga što morate videti u Sarajevu. Inače, pripremio sam vam još tekstova na ovu temu. 😉 U komentarima mi pišite da li vam se dopadaju tekstovi iz Sarajeva.

Vijećnica za dobrodošlicu

Rano ujutru kada prilazimo Sarajevu, ovo je prva građevina koju ugledamo u gradu. Svim turistima želi dobrodošlicu ukoliko iz pravca Vlasenice, Han Pijeska i Sokolca ulaze u grad. Reč je o najreprezentativnijoj građevini iz doba Austrougarske. Prvobitno, projekat za izgradnju Vijećnice je poveren Karlu Paržiku (poznatom arhitekti koga ću nekoliko puta spomenuti). Međutim, taj projekat se nije dopao tadašnjem gradonačelniku zbog čega je projekat poveren Aleksandru Viteku. Ni ovog puta nije bilo sreće sa Vijećnicom, jer kažu da je Vitek umno oboleo i izvršio samoubistvo. Zbog toga je treći arhitekta, Ćiril Iveković, imao najviše uspeha.

Vijećnica je predata na korišćenje 1896. godine i nešto više od 50 godina je služila gradskoj upravi. Nakon završenog Drugog svetskog rata je doneta odluka da se umesto Vijećnice u današnjoj zgradi nađe Nacionalna i univerzitetska biblioteka. Od, sada već davne, 1948. godine do danas nije promenila svoju namenu.

Teška stradanja je doživela tokom rata (1992. – 1995. godine), ali je 2014. godine restaurirana i ponovo otvorena. Pre nemilih događaja je fond biblioteke bio oko 2 miliona knjiga.

Inat kuća: „Bila sam na onoj strani, ali pređoh ‘vamo iz inata“

Kada su lokalne vlasti odlučile da podignu Vijećnicu, bilo je potrebno porušiti određene građevine koje su se nalazile na mestu današnje Vijećnice. Gotovo svi vlasnici su pristali da prodaju svoje kuće (i imanja), osim jednog. Nakon teških i pomalo mučnih pregovora, pristao je pod određenim uslovima. Prvi uslov je bio da mu se isplati u dukatima određen iznos, a drugi uslov je bio da mu se kuća prenese na suprotnu stranu reke Miljacke.

Iako je taj predlog bio prilično čudan, vlasti su isti prihvatile. Radnici su kamen po kamen, opeku po opeku prenosili na suprotne stranu reke. Kada je kuća ponovo izgrađena, stari Benderija je kući dao ime inat kuća. Složićete se sa mnom da ova kuća danas, zapravo, govori o tvrdoglavosti ljudi, ne samo u Bosni i Hercegovini, već na celom Balkanu. Godine 1996. je pretvorena u ugostiteljski objekat, gde možete probati tradicionalna jela.

Na ulazu u inat kuću možete videti natpis: „Bila sam na onoj strani, ali pređoh ‘vamo iz inata“.

Inat kuća

Baščaršija – simbol Sarajeva

Baš kao što ste videli u podnaslovu – ovo je glavni zaštitnik znak Sarajeva. Čini mi se da je i najfotografisanije mesto iz grada. Gotovo da ne postoji promo materijala koji ne sadrži Baščaršije i nema turiste koji nije bar jednu fotografiju napravio na Baščaršiji. Da budemo iskreni, i nama je ovo prva asocijacija na Sarajevo. Osnovana je daleke 1462. godine, kada je Isa-beg Isaković podigao prvi han, prvi dućan… Postala je značajno trgovačko sedište grada, a tokom XVI veka je bila poznata po velikom broju džamija i dućana. U pojedinim izvorima je ostalo zapisano da je u tom periodu bilo između 80 i 100 dućana, podeljenih u jake organizacije (po istim ili srodnim zanatima).

Samo ime, Baščaršija je dobila od reči baš što znači glavna, i reči čaršija – što nam je poznata asocijacija. Baščaršiju danas krasi sebilj – reč arapskog porekla, ali kao izraz označava fontanu posebnog oblika. Današnji sebilj potiče iz 1891. godine i nalazi se na mestu nekadašnjeg sebilja iz turskog perioda.

Još jedan prepoznatljiv simbol Baščaršije je Baščaršijska džamija. Datira iz 1528. godine i jedna je od značajnijih u današnjem Sarajevu. Podigao ju je Havadža Durak, po kome je i dobila ime. Odlikuje je dobra osvetljenost dnevnim svetlom i odlična akustika.

Mogu vam spomenuti i to da sam pronašao podatak da je bilo priča da se Baščaršija poruši (međuratni period), jer nema nikakvu u funkciju u razvoju modernog Sarajeva. Na svu sreću se od te ideje odustalo, zbog čega je Baščaršija restaurirana i danas predstavlja spomenik kulture.

Sarajevo

Kazandžiluk

Jedna od najužih, najkraćih, ali i najlepših ulica u Sarajevu je Kazandžiluk. Na ovom mestu možete kupiti prelepe suvenire karakteristične za Sarajevo. Ulica je poznata po zanatima koji se prenose još od XVI veka sa kolena na koleno. Ovakav naziv je ulica dobila po kotlarskom zanatu, koji je i danas prepoznatljiva karakteristika Kazandžiluka. Ono potiče od turcizma i označava mesto na kome rade kazandžije.

Džamija Gazi Husrev-bega

Ovo je najznačajnija, najveća i, verovatno, najlepša džamija, ne samo u Sarajevu, već u čitavoj Bosni i Hercegovini. Velelepnu džamiju sa velikim dvorištem, Gazi Husrev-beg podiže 1530. godine. Prepoznaje se po minaretu visokom 47 m i danas se u njoj nalaze vredni predmeti koji datiraju, uglavnom, iz XIX veka – nakon obnove džamije koja je stradala u požaru.

Gazi Husrev-beg je podigao i medresu – srednju i višu školu, 1537. godine. Nosila je naziv Kuršumlija i u njoj se učilo na tradicionalan način – po metodama i rasporedu kao i u drugim medresama velikih islamskih gradova. U svom zaveštanju je odredio da profesor u medresi mora biti učen čovek i mora da predaje tumačenje Kurana, tradicije, šerijatskog prava… Školovanje u medresi je trajalo između 12 i 16 godina, a na kraju školovanja bi svaki učenik dobio diplomu.

Još jedan deo moram spomenuti, a to je Gazi Husrev-begova biblioteka sa oko 80.000 svezaka, knjiga, naslova, rukopisa…

Sarajevo

Stara pravoslavna crkva

U narodu je poznatija kao Stara pravoslavna crkva (negde sam čuo i stara srpska crkva), a zvanično ime je crkva Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila. Proglašena je za nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine. Ne znamo ko je bio ktitor ni kada je tačno osnovana, a pretpostavlja se da je to bilo još u srednjem veku. Prve podatke o crkvi dobijamo u XVi veku (1539. godina).

Kada je pogledate, možda ne biste rekli da se radi o pravoslavnom objektu. Prvo, građevina ima pravougaonu osnovu, a drugo – ukopana je u zemlju. Današnji izgled je dobila 1960. godine. a u okviru crkve se nalazi i muzej koji možete posetiti.

Katedrala srca Isusova

Još jedna fascinantna građevina datira iz doba Austrougara. U pitnju je katedrala Srca Isusova, koja potiče iz 1899. godine. Tadašnje vlasti su prvoitno želele da podignu pijacu, ali se od toga odustalo i na mestu nekadašnjeg logora podižu ovu katedralu. Prepoznaćete je po zvonicima visokim 43 m. U jednom zvoniku se nalazi zvono teško 4 t, dok se u drugom nalaze četiri manja zvona.

Marijin dvor

Marijin dvor je naselje u Sarajevu, ali i jedna od lepših građevina koju je projektovao Karlo Paržik. Ovo je bio čuveni arhitekta koji je dosta građevina projektovao krajem XIX početkom XX veka. Ono što je bilo karakteristično za njega, jeste da su sve građevine projektovane u stilu neorenesanse i klasicizma.

Marijin Dvor je finansirao Avgust Braun, a nazvao ga je po svojoj supruzi. Reč je o jednoj od najlepših primera poslovno-stambene zgrade sa unutrašnjim dvorištem. Sastoji se iz dva dela. Prvi deo (Marijin dvor) je izgrađen u periodu od 1885. do 1895. godine, a drugi deo (Avgustov dvor) je izgrađen do kraja XIX veka.

Viječna vatra

Viječna vatra predstavlja vrlo zanimljiv spomenik, na kome je vatra zapaljena 06. aprila 1946. godine. Vatra je na ovom mestu zapaljena na dan oslobođenja Sarajeva u znak sećanja na sve žrtve Drugog svetskog rata. Možemo reći da od tada pa do dana današnjeg gori bez prekida. Jedino vatra nije bila zapaljena u periodu od 1992. do 1995. godine. Tada, zbog nemilih događaja, nije bilo dovoljno goriva u gradu.

Još neki predlozi za posetu

Možda će vam biti interesantno da fotografišete i zgradu Narodnog pozorišta, za koju je projekat uradio Karlo Paržik. Zgrada je osnovana 1897. godine i podignuta je za potrebe Društvenog doma. Pozorište je osnovano 1921. godine, otvorio ga je Branislav Nušić, koji je neko vreme bio i upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu. Na današnjoj adresi (u zgradi nekadašnjeg Društvenog doma) se nalazi od 1922. godine. Do kraja Drugog svetskog rata je delovalo kao dramsko pozorište, a od 1946. godine se uvode i drugi muzički oblici – opera i balet.

Aškenaška Sinagoga je, takođe, jedan od objekata koji privlači pažnju posetilaca. Treća je sinagoga u Evropi, po veličini, a izgrađena je 1902. godine. Projekat za građevinu je uradio i ovog puta Karlo Paržik, a ugaone kupole na visokim tamburima i plitka dekorativna plastika su glavne karakteristike sinagoge.

Despića kuća je danas pretvorena u muzej, koja prikazuje uslove i način života bogate trgovačke, srpske pravoslavke porodice iz XVII veka. Porodica Despić je ovu kuću poklonila gradu, zajedno sa još jednim objektom gde je danas smešten Muzej književnosti i pozorišne umetnosti.

Za kraj…

Nemojte propustiti ni odlazak do Trebevića žičarom, ali to je tema koju ću ostaviti za neki naredni tekst.