Budimpešta je moćan, kraljevski grad. Zovu je i lepoticom na Dunavu. A jedan je i od onih gradova kojima ćete se stalno vraćati, jer svaki put ostaje bar jedan deo koji je neistražen. Ali i kada istražite svaki kutak mađarske prestonice, verujem da će se mnogi vraćati, baš zbog snage i energije koju grad nosi sa sobom. Raskoš i doza elegancije, uz neponovljiva zdanja gotike, baroka, neklasicima, rokoka i nezaobilazne secesije, grad čine pravim umetničkim remek-delom. Nije bio lud Johan Štraus što je ovde napisao „Na lepom plavom Dunavu“. Dobro, jest’ da je Dunav plav samo u toj melodiji… ali jasno vam je šta želim reći.

Budimpešta je nastala davne 1873. godine spajanjem tri grada: Budima, Pešte i Obude. O poreklu naziva postoji mnogo teorija, ali veruje se da ime Budim potiče iz srednjeg veka i da je ime dobio po Bledi – rođaku i prethodniku Atile Hunskog (u mađarskoj literaturi je poznat pod imenom Buda). Sa druge strane, za Peštu se kaže da je tokom rimskog perioda postojalo utvrđenje, koje je Ptolomej nadovio kao Pesszion.

Kroz ovaj blog tekst želim da vas upoznam sa objektima i mestima koje morate posetiti pri prvoj poseti, a kasnije ćete sami otkrivati neka mesta i stvari.

Budimpešta: putovanje

Ovo je idealna city break destinacija, jer je Budimpešta od Beograda udaljena oko 380 km i sa nekom prosečnom gužvom i zadržavanjem na granici, automobilom ste za 5 sati (možda i manje) u Budimpešti. Često će to biti i manje, jer je autoput sve vreme, ali imajući u vidu česte gužve na Horgošu, neka ovih 5 sati bude prosek za ovo putovanje.

Dolazak u Budimpeštu i obilazak grada

U Budimpeštu smo stigli u ranim jutarnjim časovima i odmah je usledio obilazak grada sa vodičem – i to onim najboljim. Nije što je moja, ali zaista veliko hvala Valentini za fantastično iskustvo koje smo imali tokom boravka u susednoj nam Mađarskoj. Kako sam i sam bio godinama na mestu vodiča, znam koliko energije, vremena, znanja i strpljenja je potrebno za kvalitetno odrađen posao. Putnici od vodiča vide samo jedan deo. I to onaj najmanji. Vide samo nekoliko sati izlaganja i priče, ali ne vide dane (nekada i mesece) priprema za samo jednu malu turu. Turu koja proleti, za koju imate osećaj kao da je trabala 5 minuta. Za tih “5 minita”, vodiči se pripremaju dosta duže. Najviše sam voleo rečenicu nervoznih putnika: „Mi smo krenuli na odmor. Mi smo ovo platili. Vi ne znate kako mi stresan posao imamo“. Da, zaista ne znam koliko stresan posao radite. Moj, vidite, uopšte nije stresan – pomišljao sam uvek, a nekada i glasno izgovorio.

No, nebitno. Otišao sam sada na neku drugu temu o kojoj se knjiga može napisati. Bitno je da sam ja nedavno rešio da se u narednom periodu, dok se situacija u turizmu u Srbiji ne popravi, u autobus vraćam samo kao putnik. I zato mi je ovo putovanje bilo fantastično!

Trg Heroja

Mraz i veoma hladno januarsko jutro nisu nam pokvarili utisak prvog mesta koje smo videli po dolasku. Već je dobro poznato da je Trg Heroja jedno od mesta po kojima se Budimpešta prepoznaje. Kažu da je ovo srce Budimpešte i privlači pažnju turista svojom veličinom i impozantnim spomenicima. Okružen impresivnim arkadama i stubovima, trg je domaćin brojnim događanjima i okupljanjima tokom godine. Krasi ga spomenik Milenijum, koji je pronašao mesto u samom centru trga, dok su oko njega postavljeni bronzani spomenici predstavljajući ključne trenutke u mađarskoj istoriji. Trg je najpoznatiji, verovatno, po statuama znamenitih ličnosti mađarske istorije, stvarajući jedinstvenu kompoziciju koja odražava nacionalni ponos i izaziva divljenje i poštvanje prema burnoj prošlosti naših komšija. Ako ste u potrazi za nekim dodatnim sadržajem (banja, restoran, klizalište, muzej, galerija…), potražite ga ovde ili u blizini. Sigurno ćete pronaći to što tražite.

Andraši bulevar

Ako okrenete leđa prelepoj kolonadi, pogled vam odlazi ka srpskoj zastavi. Da, našoj zastavi koja se nalazi na početku jedne od najpoznatijih ulica, ne samo Mađarske, već i najstarijeg kontinenta – Andraši bulevara. Bulevar, koji nas vraća u drugu polovinu XIX veka, povezuje Elizabetin trg i Trg heroja. Zbog svog izgleda se može reći da predstavlja vremeplov, koji vraća u neka lepša vremena.

Bogati drvoredi, neorenesanse zgrade sa predivnim fasadama i široki trotoari doprinose lepoti Andraši bulevara. Od 2022. godine, Andraši bulevar se nalazi na UNESCO listi svetske kulturne baštine. Među najznačajnijim građevinama u bulevaru nalaze se Mađarska opera, Mađarski univerzitet lepih umetnosti, nekadašnja baletska škola.

Bazilika svetog Ištvana

Nisam znao da će prvi susret sa bazilikom biti “iz vazduha“, dok smo bili na čuvenom panoramskom točku, gde smo se prelepo proveli. Katolička bazilika Svetog Ištvana ime dobija u čast prvog kralja Ugarske Stefana. Ovo je danas treća po veličini crkvena građevina u Mađarskoj, a u Budimpešti ponosno drži prvo mesto. Nalazi se na spisku Svetske kulturne baštine UNESCO. Inače, ako neko pita, cena karte za panoramski točak je oko 13€ (mislim da smo platili oko 12.000 ft).

Parlament

Najpoznatija građevina, najčešće predstavljena na promotivnom materijalu, smeštena je na samoj obali Dunava. Pravi dragulj grada i sa svojih 268 metara dužine predstavlja najveći parlament u Evropi. Svojom neogotskom fasadom i karakterističnim kupolama, zgrada odražava bogatu istoriju i nacionalni identitet Mađarske.

Unutar zdanja, posetioci mogu istražiti impozantne sale, bogato ukrašene skulpturama i umetničkim delima koja svedoče o značaju mađarske kulture i istorije. Veličanstveni Kupolni hol, sa svojim luksuznim detaljima i zlatnim ornamentima, predstavlja srce parlamenta.

Još jedna zanimljivost, a opet vezana za 896. godinu, vezuje se za dva zdanja – zgradu Parlamenta i baziliku Svetog Ištvana. Sa visinom od 96 metara, to su dve najveće građevine u gradu. Nije to slučajno. već je to omaž 896. godini, kada su Mađari stigli i osnovali svoju državu na ovim prostorima. Ova brojčana referenca duboko je ukorenjena u mađarskom nacionalnom ponosu, predstavljajući početak mađarske državnosti. Broj 96 je nacionalni simbol – broj koji podseća na trajnu povezanost prošlosti i sadašnjosti; čineći ova dva mesta, ne samo političkim središtem, već i kulturnim i istorijskim simbolom Mađarske. Visina tornjeva nije samo zahtevan građevinski poduhvat ili običan broj. Ovakva visina nosi dublje značenje i pomoć da bolje razumemo mađarski identitet.

Zbog toga, zakonom je zabranjeno podizati građevine više od 96m – zato što su vlast i crkva dve najviše institucije i ni jedno zdanje ne sme biti više od ova dva.

Ribarski bastion

Ako bajka postoji – siguran sam da izgleda ovako. Iz daljine i podseća na onaj čuveni Diznijev logo zamka, a pogled sa ovog mesta “puca” na ceo grad. Verovatno da ovo mesto zaslužuje poseban tekst (koji će se nekada verovatno i dogoditi), ali za svaki slučaj ću ostaviti ovde bar neke osnovne informacije.

Sedam kula i zidovi na budimskoj strani grada datiraju s kraja XIX, početka XX veka i nikada nisu služili kao odbrambeno utvrđenje. „Ništa u ovom gradu nije slučajno“ – rečenica koju sam često pomišljao tokom četvorodnevnog boravka u gradu. Ovo nije jedan od onih gradova gde vi samo slušate neke suvoparne priče, pa istorijske podatke, pa loze, vladare, prevare i preljube na dvoru itd. Ovo je grad gde vi, praktično, konstantno sklapate kockice zašto je ovo ovako ili onako. Na početku pasusa sam napisao sedam kula neogotičke terase, zato što se 896. godine na teritoriju grada dolazi sedam plemena, kada i osnivaju Mađarsku.

Ime ribarskog bastiona potiče od riblje pijace koja se, tokom srednjeg veka, nalazila na na ovom mestu. U tom periodu, čitavo ovo područje je nosilo naziv Ribarski grad.

Kako stići do Ribarskog bastiona?

Postoji nekoliko načina da dođete do bastiona, ali uglavnom podrazumeva korišćenje taksija ili javnog prevoza do nekog dela (ili sopstvenog automobila). Parking imate blizu reke, sa budimske strane, a mi smo autobusom došli sa suprotne strane (ulica Atilla Way). Laganim hodom smo se popeli vrlo brzo. Tačno je, ima dosta stepenika, ali postoji i lift koji vam pomaže da savladate jedan deo koji ne može pešaka (bar ja nisam video da tu postoji stepenište, a nisam ga iskreno ni tražio).

Nešto atraktivniji, ali i skuplji način, jeste da koristite žičaru iz 1870. godine. Cena karte u jednom pravcu je nešto manja od 4€, dok je povratna karta oko 6€. Žičara kreće sa trga Adam Klark, sa budimske strane Lančanog mosta. Za nekoliko minuta dolazite do bastiona.

Ulica Vaci

Ulica u kojoj se dobro jede i šopinguje. Vaci ulica, u srcu grada, predstavlja jedinstven i poseban deo. Centar je svih dešavanja u gradu, a poznata po svojoj bogatoj ponudi estorani, kafići, marketi, suvenirnice, prodavnice. U neposrednoj blizini se nalazi i Fashion Street – raj za sve kupoholičare. Duž ove popločane pešačke zone, posetioci mogu istražiti bezbrojne prodavnice koje nude širok spektar proizvoda, od modnih brendova do tradicionalnih mađarskih suvenira. Restorani i kafići s terasama stvaraju prijatnu atmosferu, pružajući posetiocima priliku da se opuste i uživaju u lokalnoj kuhinji ili posmatraju Budimpeštu kao na dlanu. Lokal, gde ćete najbolje videti Budimpeštu, je SkyBar. Međutim, u ovom lokalu Coca-cola i dva koktela koštaju simboličnih 45-50€. Budući da sam grad već video iz vazduha, ovo smatram potpuno promašenom investicijom. Vidite da li vam se isplati, a meni je i daje žao para.

I uprkos velikom prilivu turista, čini se kao da je Vaci ulica zadržala svoju autentičnost. Ovo je mesto koje podjednako vole i turisti i lokalci, pa je tako Vaci ulica nezaobilazno mesto u gradu gde možete na pravi način opipati puls grada i uživati u svim čarima Budimpešte. A da, tu ćete probati i chimney cake, odnosno Kürtőskalács. Cena ovog slatkiša je oko 10€ (u proseku). Imate one klasične varijante, a imate i malo modernije koje su, naravno, nešto skuplje. Iskreno, klasična varijanta je za jednu osobu i više nego dovoljna. Pošto su meni oči gladne, ja sam uzeo onu moderniju varijantu sa twix-om.

Tržnica

Na kraju Vaci ulice se nalazi tržnica koja predstavlja pravu riznicu lokalnih proizvoda, sveže hrane i tradicionalnih delikatesa. Prodavci nude sve: od svežeg voća i povrća do autentičnih mađarskih specijaliteta. Mirisi se šire svuda po tržnici, a zanimljive tezge vas vuku da ostanete duže nego što ste planirali. Tržnica je još jedan segment u šarenoj paleti centra Budimpešte.

Krstarenje Dunavom uz melodije valcera

Krstarenje Dunavom smo ostavili za kraj. Kada smo lepo upoznali grad šetajući ulicama, na red je došao i trenutak da uživamo posmatrajući grad sa reke. Krstarenje je trajalo oko sat vremena i bilo je ispunjenom interesantnim pričama vodiča, uz melodije Štrausovog valcera.

Tips&Tricks

Gradski prevoz

Gradski prevoz u Budimpešti je sjajno organizovan – metro prevoz i autobusi će vam biti dovoljni, gotovo da nećete imati potrebe za taksi prevozom. Karta, koja vam kao i kod nas, važi 90 minuta košta oko 450ft (oko 1.2€). Kupujte karte, jer su kontrole jaaaako česte. Mi smo bili u vreme praznika, pa je bilo nešto manje kontrole, ali inače ih ima dosta. Kazne se plaćaju na licu mesta, ne interesuje njih da li ste vi turista ili ne. Kontrola nije u metrou, već vas čeka na stanici.

Restorani

I da ne bude da sve hvalim i da sam oduševljen (iako u proseku zaista jesam), slaba tačka Mađarske jeste gastronomija. Od njihove gastronomije volim gulaš, i to neku moju verziju, pa se i ne može baš računati da je to mađarski specijalitet. Jednom smo seli u mađarski restoran, pogledali menu i odmah izašli. Malo sam osmotrio okruženje i ništa meni tu nije bilo zanimljivo. Često će vas promoteri sačekati na ulici, mameći vas na različite načine da uđete u restoran. Ukoliko im ništa ne uspe, vade keca iz rukava i daju vam popust od 5, 10 ili 15% (zavisi od restorana).

Srećom, brzo smo otkrili restoran Cucina – italijanski restoran sa fantastičnom uslugom i hranom. A cene? Pa… nije jeftino, rekao bih. Pizza, pasta, lasanje i tri aperola skoro 100€ – pa procenite sami.