Santa Maria della Salute: kako je nastalo čuveno delo?

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Svi ste čuli za pesmu Laze Kostića Santa Maria della Salute. Ove godine se obeležava 110 godina od objavljivanja ove prelepe ljubavne pesme.

Lazar Dunđerski je bio jedan od istaknutijih i bogatijih ljudi XIX i početka XX veka. U braku sa Sofijom, ćerkom paroha u Sentomašu, imao je dvojicu sinova Gedeona i Đorđa, kao i tri ćerke Lenku, Emiliju i Olgu. Umro je 1917. godine u Novom Sadu, a za sobom je ostavio dvorce u Kulpinu i Sokolcu, kao značajne spomenike kulture.

Santa Maria della Salute

Lenka Dunđerski je rođena 1870. godine. Bila je veoma lepa i obrazovana za ono vreme. Dosta je putovala, znala je nekoliko jezika i svirala je klavir. Kažu da nije bilo klavirske kompozicije koja bi opisala lepotu ove mlade devojke. Bila je najmlađe dete Sofije i Lazara i mezimica svoje veoma ugledne porodice. Godine 1891. u Čelarevu po prvi put sreće Lazu Kostića.

Santa Maria della Salute

Laza Kostić je bio istaknuti pesnik i pisac, doktor prava, intelektualac, advokat, profesor novosadske gimnazije… Rođen je 1841. godine, a pisanjem se bavio oko 10 godina. Za to vreme uspeo je da napiše oko 150 lirskih i oko 20 epskih pesama. Napisao je i nekoliko drama, među kojima je Maksim Crnojević najznačajnija. Najveći pečat u književnosti su ostavile pesme ,,Među javom i med snom“ i ,,Santa Maria della Salute“.

Kako je nastala pesma?

Po mnogim našim teoretičarima književnosti, pesma Santa Maria della Salute se ubraja među najznačajnija dela srpske književnosti. Mnogi ističu da je ova pesma najvrednile delo naše književnosti. Posvećena je Lenki Dunđerski, ćerki Lazara Dunđerskog sa kojim je Laza Kostić bio dobar prijatelj. U trenutku kada su se upoznali, Lenka je imala samo 21 godinu, dok je Lazi bilo 50 godina. Zbog svoje lepote i obrazovanja, mlada devojka je privukla pažnju poznatog pesnika u koju se kasnije i zaljubio. Međutim, njegovom ugledu i časti nikako nije priličilo da se oženi devojkom 30 godina mlađom.

Ni Lenka nije ostala ravnodušna prema Lazi. Najpre se zaljubila u njega kao pesnika, a kasnije, kada ga je upoznala, zavolela ga je i kao čoveka. Od trenutka kada su se upoznali, pa sve do 1895. godine, njih dvoje su često provodili vreme zajedno, jer je Laza Kostić često odsedao u dvorcu Dunđerskih u Čelarevu.

Laza je pokušao da se izleči od ove ljubavi na nekoliko načina. Najpre je otišao u manastir Krušedol, zatim je predlagao Lenki da se uda za mladog pronalazača Nikolu Teslu, koji je bio veliki Lazin prijatelj, ali je Lenka to odbila. U Lenkinom dnevniku je pronađeno pismo u kome je Laza napisao: Ja sam star i nedostojan Vas. Ni po čemu Vas nisam dostojan. Međutim, ona nije želela ni mlađeg, ni boljeg. Nije je zanimao niko drugi, osim poznatog pesnika. Na kraju, Laza Kostić je oženio Julijanu Palanački, devojku iz Sombora, sa kojom ga je upoznao Lazar Dunđerski.

Tragičan kraj ljubavne priče

Lenka je umrla veoma mlada, na svoj 25. rođendan 1895, godine. Zvanična verzija kaže da je umrla od posledice tifusne groznice u Beču, a postoje neki nagoveštaji da je devojka sama sebi skratila muke. Vest o Lenkinoj smrti Lazu je zatekla dok je bio na bračnom putovanju u Veneciji. Ova vest ga je potpuno uništila, otišao je do crkve Gospa od Spasa, odnosno Santa Maria della Salute gde je počeo neutešno da plače, a potom i da piše stihove poznate pesme. Reči su dolazile same, nizale su se kao perle. Pesma je objavljena tek 1909. godine, kao njegova poslednja, a ujedno i kao njegova najbolja pesma. Umro je 1910. godine u Beču.

Sećanje na Lenku i Lazu

Svake godine, u čast Lazi Kostiću dodeljuje se nagrada za najbolje književno delo na manifestaciji Dani Laze Kostića. Takođe, nagrada Lenkin prsten u čast Lenke Dunđerski dodeljuje se svake godine za najbolju ljubavnu pesmu.

Postoji mnogo lepih priča o čuvenoj porodici Dunđerski. Ako vam se svideo ovaj tekst, ne propustite ni priču o dvorcu Fantast, nedaleko od Bečeja. Vidimo se i na instagramu u brojnim rubrikama!

Dodatne informacije o Dvorcu Kupin, možete pogledati na zvaničnoj web stranici.

Izvor podataka: kustosi u dvorcima porodice Dunđerski.