Despotovac i okolina: bogato kulturno nasleđe

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Despotovac se kao naselje spominje u drugoj polovini XIV veka. Naziv dobija po istaknutom vladaru despotu Stefanu Lazareviću (u vreme kralja Milana). Despotovac je danas naselje sa nešto više od 4.000 stanovnika i pripada pomoravskom okrugu. Karakteriše ga bogato prirodno i kulturno nasleđe. a osim toga na teritoriji opštine ima i nekih veoma zanimljivih antropogenih turističkih motiva.

Kada idete autoputem (bilo iz pravca Niša ili Beograda), sa autoputa se isključujete kod mesta Markovac. Put vas najpre vodi kroz opštinu Svilajnac (ukoliko zanima vas ili vaše mališane, možete svratiti do Prirodnjačkog centra Srbije). Ovo je jedinstveni muzej na teritoriji naše zemlje, gde naši najmlađi kroz igru i zabavu mogu dosta toga naučiti. Ovo je podjednako interesantno i odraslima, jer Prirodnjački centar predstavlja spoj zabave, nauke i turizma. Nakon Svilajnca, put vas dalje vodi ka Despotovcu. U narednim redovima saznajte kako možete provesti dan na teritoriji ove opštine.

Manastir Manasija: zadužbina despota Stefana Lazarevića

Manastir Manasija je izgrađen u prvim decenijama XV veka. Podigao ga je despot Stefan Lazarević, a manastir možete prepoznati i pod imenom Resava, jer se nalazi u dolini istoimene reke. Manastir pripada moravskoj arhitektonskoj školi. Ovaj način gradnje započeo je knez Lazar (otac despota Stefana), a naziv je dobio po reci Moravi u čijem slivu se i razvijao. U ovom stilu izgrađeni su crkva Lazarica i manastir Ravanica (ktitor oba objekta je knez Lazar).

Manastir je jedan od najznačajnijih na teritoriji naše zemlje. Udaljen je od samog centra Despotovca oko 3 km. Do samog manastira vodi uređena staza za pešake i tokom lepih dana, šetnja do manastira je jedan od načina da se relaksirate i opustite.

Resavska pećina

Zvanični sajt manastira Manasija: manasija.rs .

Kada prilazite iz pravca Despotovca, prvo ćete videti moćne manastirske zidine. Manastirski kompleks okružuje ukupno 11 kula, od kojih se jedna posebno ističe i to je Donžon kula, odnosno Despotova kula. Ova kula je predstavljala poslednju liniju odbrane, visoka oko 35 metara (monografija „Utvđenje manastira Resava“), a u kulu je moglo da se uđe pomoću drvenih merdevina koje se i danas tu nalaze. Ukoliko bi naišao neprijatelj, drvene merdevine bi se rušile i na taj način bi se izbegla opasnost. U samoj kuli je bilo hrane i vode za duži vremenski period. Donžon kula se nalazi na severnoj strani (levo kada pogledate fotografiju).

Manastir Manasija

Manastirska crkva je posvećena Svetoj Trojici i jedna je od lepših kada govorimo o moravskoj školi. Posebno se ističu kupole, kojih ima pet nad naosom (glavnim delom crkve) i još jedna kupola nad pripratom. U okviru porte se nalaze još konaci novijeg datuma (vide se na slici u pozadini), a ono što je posebno značajno jeste trpezarija koja se nalazi u južnom delu. Na fotografiji možete videti i da se način gradnje značajno razlikovao. Za moravsku školu je bila karakteristična gradnja objekata od kamena i opeke. Takođe, na fasadi možete videti i nekoliko materijala, što svedoči o stradanjima koje je Manasija imala.

Resavska prepisivačla škola

Veruje se, da je pored trpezarije i prostorije za ostavu namirnica, u ovoj građevini postojala resavska prepisivačka škola u kojoj su monasi prepisivali knjige. Knjige iz resavske škole su pouzdane i tačne, bez grešaka. Svake godine u Manasiji se organizuje manifestacija Dani srpskog duhovnog preobraženja (u avgustu).

Manastir Manasija

Freskoslikarstvo

Freskoslikarstvo je očuvano delimično. Iako je oštećeno, sa sigurnošću možemo reći da je jedno od najznačajnijih na teritoriji Srbije. Na freskama su predstavljene scene iz života Isusa Hrista, njegova čuda i parabole, veliki praznici, Sveti Ratnici… U unutrašnjosti je zabranjeno fotografisanje, s toga freske možete pogledati na sajtu srpskoblago.org.

Just out festival je najveći viteški festival koji se organizuje u Srbiji. Održava se u manastiru Manasija svake godine, tokom avgusta meseca, a prošle godine je fesitval posetilo preko 100.000 turista.

O ktitoru

Despot Stefan Lazarević je bio sin kneza Lazara i kneginje Milice. Rođen je 1377. godine. Nasledio je svog oca nakon smrti u Kosovskom boju (1389. godine). Budući da je tada imao svega 12 godina, u upravljanju državom mu je pomogla majka kneginja Milica. Nakon punoletstva svoga sina, kneginja Milica se zamonašila u manastiru Ljubostinja (koji je ona inače i podigla). Despot je podržavao umetnost i kulturu. Bio je pisac, a najznačajnije delo Despota je Slovo ljubve. Oženjen je bio Jelenom (ćerkom Frančeska II Gatiluzija), ali nisu imali dece. Na ktitorskim kompozicijama je uvek naslikan sam.
Pripadao je viteškom redu Zmaja. Despot je umro kao mlad čovek, 1427. godine. Njegove mošti se nalaze u manastiru Manasija, u glavnom delu crkve. Istraživanja su pokazala da se grobno mesto nalazi u ovom manastiru, a ne u manastiru Koporin (kod Velike Plane) kako se u literaturi često ističe.

Park maketa

Spomenuo sam da Despotovac ima neke specifične i veoma zanimljive turističke atrakcije. Jedna od njih je i park minijatura koji se nalazi na samom izlazu iz naselja. Park je osnovan 2008. godine, obuhvata površinu od oko 3.000 metara kvadratnih i na toj površini se nalaze replike srpskih manastira rađene u razmeri 1:17.

Otvoren je od 01. aprila do 01. novembra (ove godine će biti otvoren nakon završetka vanrednog stanja). Radno vreme je od 10 do 18h, a ulaz se naplaćuje 200 dinara.

  • Kontakt telefon: 062/409-470
  • E-mail: parkmaketa@gmail.com
Despotovac i okolina

Resavska pećina

Sledeće vam preporučujem da obiđete Resavsku pećinu. Kraški reljef istočne Srbije je uslovio veliki broj pećina i jama u ovim delovima naše zemlje, a svakako među najpoznatijima na teritoriji Srbije je upravo ova pećina. Nalazi se na oko 20 km od Despotovca. Duga je oko 4,5 km (istraženo je nešto manje od 3 km). Međutim, staza za turistički obilazak je dugačka nešto više od 800 m. Ovo je prva pećina na teritoriji naše zemlje koja je otvorena za turističke posete (sada već davne 1983. godine).

Ono što ste učili iz geografije u osnovnoj školi jeste da je temperatura u pećini stalna, ona iznosi oko 7 stepeni. Zato vam je za obilazak potreban dugi rukav (bez obzira na godišnje doba). U pećini će vam nekada vodiči dozvoliti fotografisanje, ali bez blica.

Kada završite obilazak i izađete iz pećine, možete popiti kafu na terasi i uživati u lepom ambijentu.

Cene ulaznica: 350 dinara za odrasle, 300 dinara za decu (deca do 7 godina plaćaju 50 dinara). Radno vreme: od 08 do 16h.

  • Kontakt telefoni: 035/611-110, 063/ 11 28 260, 063/ 11 28 269, 062/28-98-25
  • E-mail:  resavskapecina@gmail.com

Veliki Buk – Lisine

Ukoliko odlučite da obilazite ovaj deo Srbije, nikako ne smete zaobići vodopad Veliki Buk. Nalazi se na oko 20 km od Despotovca, u podnožju planine Beljanice. Naziv Lisine nosi po istoimenoj kotlini. Mesto odiše prijatnom atmosferom, a svojim prirodnim lepotama mami veliki broj posetilaca. Tokom proleća je mesto najlepše, dok u letnjim mesecima često presuši zbog visokih temperatura. Što se jeseni tiče, teško je reći bilo šta: nekada je vodopad veoma bogat vodom, dok je nekada skromnijeg izdanja. Od 1995. godine je zaštićen kao spomenik prirode od strane Vlade Republike Srbije.

Dakle, ako se odlučite za obilazak Despotovca i njegove okoline, biće vam potreban jedan dan. U nastavku vam donosim program putovanja i kako da taj jedan dan isplanirate.

Preporučeni program putovanja:

Na put krenite u jutarnjim časovima, kako bi veći deo dana imali za obilazak. Putovanje ka manastiru Manasija i obilazak lokaliteta. Nakon završene posete, preporučujem da obiđete park maketa, koji se nalazi na izlazu iz Despotovca. Nastavak putovanja do Resavske pećine. Obilazak lokaliteta sa lokalnim i vrlo dobro obučenim vodičima. Ukoliko imate vremena, možete popiti kafu na terasi i potom nastavite putovanje ka Lisinama. Moj predlog je da ovde napravite i pauzu za ručak. Uz sam vodopad se nalazi i restoran Vodopad, gde u prijatnom ambijentu, uz zvuke vodopada, možete pojesti pastrumku ili neki drugi specijalitet. Kada Sunce polako krene da zalazi, krenite ka vašoj kući puni uspomena sa ovog putovanja.

Ostale tekstove možete pogledati na mom blogu. Za još zanimljivog sadržaja zapratite moj instagram profil.