Aušvic: najveća tragedija čovečanstva

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Aušvic (Oświęcim, Poland): ,,Imala sam samo četrnaest godina…“ ovo je rečenica koja mi mesec dana već neprestano stoji pred očima. To su reči jedne devojčice koja je izgubila život u Aušvicu, ispisane na mermernim pločama pri ulasku u Memorijalni kompleks.

Aušvic

Aušvic je bio najveći koncentracioni logor iz perioda Drugog svetskog rata i služio je za masovno uništenje stanovništva.

Lociran je na oko 50 km od Krakova i 286 km od Varšave. U Aušvic je deportovano oko 1.3 miliona ljudi iz različtiih delova Evrope, a tokom postojanja logora ovde je ubijeno oko 1.1 milion ljudi. I danas su na ovom mestu sačuvani objekti logora, zajedno sa stvarima koje su pripadale logorašima. Logoraši su dolazili ovde, misleći da dolaze u radni logor, ni ne sluteći da će veliki broj njih biti kroz neko vreme ubijen na okrutan način u gasnim komorama.

Broj ljudi koji je deportovan u logor Gradovi iz kojih su ljudi deportovani u logor Aušvic

Dolazak u logor

Već po dolasku u logor, većina ljudi bi bila ubijena. Oni su dovoženi kompozicijama vozova i po prispeću su deljeni u dve grupe nakon kratkog lekarskog pregleda. Prvu grupu je činilo gotovo 75% ljudi i tu su ubrajana deca i njihove majke, stara lica i svi oni koji nisu delovali jako i sposobno. Njih su odvodili u gasne komore, pod izgovorom da idu na tuširanje i trebljenje od vašaka. Pred ulazak u gasne komore su ulazili u prostorije za presvlačenje, gde im je rečeno da vode računa gde ostavljaju svoje stvari, jer će im nakon tuširanja biti potrebne. Ali sve to je bila laž. Nakon ulaska u gasnu komoru, vrata su se zatvarala i več posle 15-20 minuta ti ljudi više nisu postojali. U gasnim komorama je tokom samo jednog dana ubijano oko 20.000 ljudi.

Drugu grupu su činili ljudi koji su radili kao ropski radnici u fabrikama. Oni su čini osoblje u radnom logoru i obavljali su najprljavije poslove. Oduzimali su lične predmete i garderobu ljudi koji su u bijeni u komorama, skidali zlatne zube iz njihovih vilica (to zlato bi kasnije bilo topljeno, a zatim poslato za Nemačku), a leševe bi prenosili u krematorijume. Od 1940. do 1945. godine, registrovano je oko 405.000 ropskih radnika. Veliki broj njih (oko 340.000) je nestalo u streljanjima, umiralo od gladi i bolesti.

Logorski kompleks

Logor se sastojao iz tri dela, odnosni tri glavna logora:

  • Aušvic I koji je osnovan 1940. godine, i u njemu je stradalo oko 70.000 ljudi, najviše Poljaka
  • Aušvic II koji je osnovan godinu dana kasnije, nazvan je logor smrti i u njemu je ubijeno preko milion ljudi, najvećim delom Jevreji. Ovaj logor poznat je pod nazivom AUŠVIC BIRKENAU i u njemu se nalazi čuvena Đavolja kapija.
  • Aušvic III osnovan 1942. godine i predstavljao je radni logor
Aušvic

Bekstvo iz logora

Tokom postojanja logora, bekstvo je pokušalo oko 700 ljudi, a samo 300 je to i uspelo. Ukoliko bi uhvatili nekog u bekstvu, kazna je bila smrt izgladnjivanjem. Ako bi neko uspeo da pobegne, nacisti su nasumice birali deset logoraša koje bi ostavljali da umiru bez hrane. Prvi logoraš koji je pobegao bio je Tadeuš Viejovski, on je pobegao uz pomoć dvojice poljaka, pripadnika otpora koji su radili u logoru. Godine 1942. pobeglo je još 4 logoraša, a jedan od njih je uspeo da prenese planove i podatke o logoru.

Šindlerova lista

Oskar Šindler je, verovatno, bio najsvetlija tačka najmračnijih dana u istoriji čovečanstva. Rođen u Moraviji u dobrostojećoj Nemačkoj porodici, a za vreme Drugog svetskog rata je držao fabriku koja je proizvodila delove i municiju za oružje nacista. U njemu je, ipak, pobedila ljudskost i svoje bogatstvo i veze koje je imao, koristio je kako bi u životu zadržao čitave porodice Jevreja. Od sigurne smrti je uspeo da sačuva desetine dece i oko 1.200 ljudi, a da je pritom izgubio svoje bogatstvo.

U Krakovu danas postoji muzej (nekadašnja Šindlerova fabrika) u kojoj možete videti postavku posvećenu životu Jevreja u Poljskoj i Oskaru Šindleru. Ovde je Spilberg snimio poznati film Šindlerova lista koji je nagrađen i oskarom. U okviru muzeja se nalazi u multimedijalna postavka gde se na pravi način prenosi atmosfera onog vremena.

Poseta logora je posebno iskustvo

Posetu logora ne mogu nikako prepričati, niti opisati rečima. U memorijalnom kompleksu su sačuvani svi objekti logora i predmeti koji su pripadali logorašima, a najteži trenutak obilaska je prostorija u kojoj se nalaze dečiji predmeti i njihova odeća! Nikako mi nije jasno kako je čovek uspeo da napravi zločin ovolikih razmera. Rudolf Hes je bio komadant Aušvica, odmah uz logor je živeo sa svojom ženom i decom. U okviru te vile imali su dvorište u kome je njegova žena provodila mnogo vremena. Nakon oslobođenja logora izjavila je da su joj godine provedene u logoru bile najlepše godine života. Kako čovek može izjaviti tako nešto, a da zna da je na 500 m od njega dnevno ubijano više hiljada ljudi?

Koliko god da je teško posetiti ovakav kompleks, Aušvic jednostavno morate videti. Siguran sam da nakon posete svi postajemo bolji ljudi. Nakon posete, niko nije u stanju ni da pomisli, a kamoli da nekome učini nešto loše. Neka vam svima za primer bude Oskar Šindler – veliki čovek, koji je u vreme velikih nedela činio velika dela.

Aušvic

Dana, 27. januara 1945. godine, oslobođen je Aušvic i taj dan se obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.

Posetite zvanični sajt Memorijalnog kompleksa „Aušvic-Birkenau“.